Већина каже жвáкати и жвâћēм, али има оних који кажу и жвâчēм. Таман смо помислили да оспемо паљбу на те који тако „чудно“ кажу жвâчēм, кад оно, „Речник српскога језика“ каже да је инфинитив жвáкати, да је презент под 1) жвâћēм, а под 2) жвâчēм, и не само то, него да постоји и додатни глагол жвáтати са презентом жвâћēм! Ух, ово је већ једна права „језиколомка“. Хајде да је размрсимо…
Беху то од давнинâ два слична глагола. Један – жвáтати са презентом жвâћēм, што се данас ретко говори; и други – жвáкати са презентом жвâчēм, што се данас такође ретко говори. Ова два глагола, пошто су били слични, измешали су се, па је тако глагол жвáкати од брата-глагола жвáтати узео презент жвâћēм и једва понегде сачувао свој стари презент жвâчēм. А брат-глагол жвáтати са презентом жвâћēм је, мање-више, онда морао да оде у заборав.
Да ствар буде још занимљивија, и глагол жвáкати и његов брат-глагол жвáтати начињени су од још старијег *жвà̀ти, одакле имамо реч жвà̀ле и од ње изведене речи жвà̀лити и жвалáвити, па и оно жвà̀лити се и жвалáвити се.
А ни жвáкати и његов брат-глагол жвáтати не заостају у изведеницама. Имамо тако жвáкнути (жвà̀кнути) и жвà̀тнути, као и жвà̀ћкати. Исто тако и жвакỳтати, чувеније у облику жвакỳцкати. Па онда жвáка, која се зове и жвàкаћā гỳ̀ма (гỳма), али проналазимо и неки давни облик жвàтаћū мùшūћ (мù̀шић). Такође, имамо и жвà̀њкати (некоме), много чувеније у облику џвà̀њкати (некоме). Џ је ту добијено појачавањем ж, што видимо и у облику џвáкати, а то је помало појачано од жвáкати.
Напослетку, као што према позвати имамо позивати, тако и од старог *жвà̀ти имамо *жúвати у значењу „жвакати и жвакати“, које се сачувало у прежúвати.
Да завршим, ако смем, својим стиховима: „Једну жвакицу жваћкајући, гледам снове…“ Зато сад сви – жваке у уста па жваћимо, односно жвачимо!
пише: Жарко Б. Вељковић, класични филолог и етимолог, из Београда, аутор више етимолошких и других језичких чланака у домаћим и страним часописима. Професор санскрта и упоредне граматике словенских и индоевропских језика у ЕДУЦ Гита у Београду.
