Реч лингвисте

Фразеолошки речници

Написао/ла Језикофил

Пише: мср Маријана Ђукић, Институт за српски језик САНУ

Где можемо наћи значење израза пије крв на памук?

Шта значи женити ђавола?

Каква је то девојка на полици?

Када желимо да се информишемо о исправном облику, значењу или пак стилској и употребној вредности неке фразеолошке јединице (изреке, пословице и сл.), отворићемо одређене речнике, који у свом наслову могу, али и не морају, имати реч фразеолошки. У којим све речницима је представљен богати фразеолошки корпус српског језика, сазнаћете у наставку овог текста.

Поћи ћемо од збирке разноврсних фразеолошких форми коју је сачинио Вук Стефановић Караџић, а која носи назив Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи. У овој збирци су наведени уазбучени (према почетном слову прве речи у изразу) народни облици различитих пословица, изрека, устаљених поређења, правих фразеолошких јединица (фразеолошких јединица у ужем смислу), крилатица и сл. Значење израза је најчешће објашњено врло живописним описним дефиницијама, а понекад су наведене и краће приче везане за порекло и место употребе датог израза. Многи изрази су пак регистровани без дефинисања њиховог значења. Ево неких примера из ове Вукове збирке:

Бацио кост међу њих. „Завадио их, као кад човек баци кост међу псеˮ.

С голим грлом у јагоде (поћи или дигнути се). „Кад ко пође куд неспремљен, као што треба – као да би човек пошао да бере јагоде, а не понио суда никаквогаˮ.

Пије крв на памук. „Кад ко лијепим речима забашурује оно зло што чини; особито се говори за поглаваре и управитељеˮ.

Први једнојезични фразеолошки речник заснован на српскохрватском језичком корпусу јесте Фразеолошки рјечник хрватскога или српскога језика Јосипа Матешића. Фразеолошке јединице у овом речнику распоређене су на основу формалног критеријума, по којем се фразеологизми наводе према кључним речима из њихове структуре. Кључне речи се налазе у абецедном поретку. Посматрано са техничке стране, употребну вредност овог речника повећава чињеница да се сваки фразеологизам наводи онолико пута колико чланова садржи. С овим у вези је податак да је у речнику регистровано око чак 30.000 фразеолошких јединица, од којих је 12.000 обрађено. Ознака ирон. (једина стилистичка ознака у речнику), која се може срести код појединих фразеологизама, означава њихову ироничну конотацију (нпр. млад као роса у подне ирон. „стар; остариоˮ). Употреба сваке забележене фразеолошке јединице поткрепљена је одговарајућим примером.

Савремену ситуацију у фразеолошком опусу српског језика илуструју два речника Ђорђа Оташевића – Мали српски фразеолошки речник из 2007. године и Фразеолошки речник српског језика из 2012. године. Другопоменути речник своју вредност најпре употпуњује чињеницом да је у питању први једнојезични речник фразеологизама искључиво српског језика. Речник доноси око 25.000 фразеолошких јединица, првенствено из савременог српског стандардног језика, али се у њему налазе и одређени покрајински и застарели фразеологизми будући да су потврђени у значајним делима српске књижевности (направљати друме (друмове) заст. „обећавати много, нереалноˮ; женити ђавола покр. „радити нешто веома лоше, изазивати смутњу међу људимаˮ). Такође, ту су и фразеологизми који садрже речи које се везују за старије периоде у развоју нашег језика (аговати и благовати „живети у благостању, уживатиˮ). Осим ознака за временску и територијалну маркираност, у овом речнику постоје и различити други квалификатори употребне и стилске вредности фразеолошких јединица: отегнути све четири погрд. „умрети, преминути, издахнути, црћиˮ; довуци овамо своје дупе (своју гузицу)! вулг. фам. „дођи овамо, приђиˮ; нашла  слика  прилику ирон. „нашло  се  двоје  који  су  слични  по  негативним особинамаˮ.

Фразеолошки речник српског језика Ђорђа Оташевића намењен је широкој читалачкој публици, а то омогућава јасна и прегледна концепција овог речника. Фразеологизам и његова дефиниција наводе се код сваке речи из фразеолошке конструкције. Дефиниције су тачне и језгровите, формулисане прецизно и јасно.

Говорећи о речницима у којима је пописана и описана фразеолошка грађа српског језика, морамо поменути и Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, у којем се фразеологија представља богатије и систематичније и од оних речника који у свом називу имају одређење – фразеолошки. Фразеологизми се у овом речнику бележе под ознаком Изр. (изрази). Што је реч општијег значења, она се јавља као компонентни члан већег броја фразеологизама, па тако, на пример, речи које значе делове тела, као што су око, рука, глава, нога итд. имају на десетине фразеологизама. Занимљиво је да само лексема глава учествује у структури преко 130 фразеолошких јединица.

Осим бројности, фразеологију у Речнику САНУ одликује и прилично диференцирана квалификација, а у употреби су различити типови ознака: заст. (застарело), покр. (покрајински), шаљ. (шаљиво), необ. (необично), шатр. (шатровачки), пеј. (пејоративно), индив. (индивидуално), нераспр. (нераспрострањено) итд.  Следе примери фразеолошких јединица маркираних по неком критеријуму из домена временске, територијалне или стилске раслојености фразеолошког фонда српског језика: кренути душом заст. „неправично поступити, криво пресудити, огрешити сеˮ; девојка на полици покр. „девојка стасала за удајуˮ; извртати очи као коза на грмљавину шаљ. „кокетирати погледима, пренемагати сеˮ; своју козу гулити необ. „радити по својој вољи, замислиˮ; држати губицу фам. „ћутати, не одавати тајнеˮ итд.

Поред поменутих једнојезичних речника, навешћемо и неколико двојезичних фразеолошких речника, објављених у протеклих двадесетак година (неки су имали више издања): Енглеско-српски фразеолошки речник Бошка Милисављевића, Енглеско-српски фразеолошки речник и Српско-енглески фразеолошки речник Живорада Ковачевића, Српско-француски речник идиома и изрека Бошка Милисављевића, Српскохрватски-руски фразеолошки речник Олге Трофимкине, Фразеолошки немачко-српски речник Наде Крњаић Цекић, Речник фраза и општих израза српско-италијански Милутина Г. Стојановића, Речник идиома и фраза: шпанско-српски/српско-шпански Кармен де Спалајковић, Грчко-српски речник идиома Предрага Мутавџића. Постоји и вишејезични Фразеолошки српско-италијанско-француски речник Бранка Головића.

И за крај, вредно је навести и неколико дијалекатских речника посвећених искључиво (или претежно) фразеолошком богатству одређеног краја: Фразеологија омаловажавања у пиротском говору Драгољуба Златковића (Српски дијалектолошки зборник, бр. 36, 1990), Фразеологија страха и наде у пиротском говору Драгољуба Златковића (Српски дијалектолошки зборник, бр. 35, 1989), Из лексике и фразеологије ʼдруштвених игараʼ Врачана Благоја Марковића (Прилози проучавању језика, књ. 11, 1975). Следи неколико примера из првонаведеног дијалекатског фразеолошког речника:

– Боље змију да сам родила, па да је одлазила, него тебе што сам родила, кад немам никакву вајду од тебе.

– Вапире, ти си ми крв испил! Нема ти више ћутим, па тамьн да ме утепаш на место!

– Кад те видим, одма видим да неје голема вајда од мозак.

Како су фразеолошке јединице „повољна спремишта за најразличитије културне садржајеˮ, поменути речници, без обзира у којој мери и на који начин приказују фразеолошку грађу српског језика, праве су ризнице значајних културолошких информација о српском народу, од давног земана до данашњих дана.

1 коментар

Оставите коментар