Да ли сте знали да се до половине 20. века сматрало да изложеност детета двама језицима може успорити његов когнитивни развој? Срећом, данас је то мишљење превазиђено, штавише, све чешће се говори о когнитивној предности деце која одмалена усвајају више од једног језика у односу на ону која усвајају само један. Као потврду за то научници наводе да су билингвали бржи и тачнији у именовању задатих појмова, јер се активније фокусирају на циљни језик, те инхибирају све друге језике које знају. Класичан пример је Струпов ефекат (енг. Stroop task), у ком је потребно именовати боју којом је реч написана, али сама реч означава неку другу боју:
ЦРНА
ЗЕЛЕНА
ЉУБИЧАСТА
Поједини истраживачи чак тврде да је билингвизам предност и у старијој доби, односно да одлаже симптоме деменције за чак четири године.
Ипак, најновија истраживања доводе у питање стварну когнитивну предност билингвала над монолингвалима, истичући да је она наводно доказана само у студијама са малим бројем испитаника. Неки научници сматрају да се мора узети у обзир и култура из које потиче говорник, као и његово језичко искуство.
Дакле, јесу ли билингвали заиста ,,паметнији” од монолингвала, како се то народски обично каже? Како год било, око једног су сви проучаваоци сагласни, а то је да говорити истовремено више језика никако не шкоди менталном развоју, како се то некад сматрало. Притом, људи који су одрастали у билингвалној средини углавном наводе да им је драго што су имали могућност да науче више од једног језика.
пише: мср Ана Крстић
Институт за српски језик САНУ
Poštovani,
Odlična stranica.
S poštovanjem,