Говорници српског језика добро познају и фреквентно употребљавају трочлани систем показних речци: ево, ето и ено. Из лингвистичког угла, каже се да се ове три показне речце користе првенствено за указивање на објекат или појаву која се налази у физичком простору близу говорника (ево), близу саговорника (ето), или далеко и од једног и од другог, у неком трећем простору (ено). Поред упућивања на физички простор, ове речи се користе и да укажу на апстрактне појаве, информације, идеје, на просторе знања, па и на прошлост, садашњост и будућност.
Поједини говорници овој тријади придружују и нарочито интересантну реч: ене. По форми је ова реч врло блиска свима познатим ево, ето и ено, а са њима је и у значењској вези. Међутим, она често има другачију употребу ‒ поред тога што служи томе да се у мешовитом друштву говорника успешно идентификују становници западне Србије. Употребљена онако како смо је ми употребили у наслову овог текста, ближа је узвику него показној речци.
А развојни пут од речце до узвика ене текао је, претпостављамо, овако:
Речца ено, коју говорник стандардног српског језика користи да укаже на појаву која се налази далеко од њега, а далеко и од саговорника (Ено новог текста на Језикофилу), у нестандардној, дијалекатској варијанти била би употребљена као: Ене новог текста на Језикофилу / Ене га нови текст на Језикофилу. И то је употреба речи ене која је блиска употреби речце ено: нови текст се појавио тамо негде, на интернету, на сајту jezikofil.rs, па скрећемо пажњу на њега. Такве су и дијалекатске речи еве и ете. Ове речи срећнике који имају рођаке у западним крајевима Србије, или су пореклом одатле, засигурно подсете на гостопримство и топлу бакину кухињу: Еве кајмака. Ете ти и ’леба, немој без ’леба.
Појава на коју се усмерава показном речцом ено/ене вредна је пажње, а често изазива и изненађење, усхићење или разочарање говорника ‒ емоционалну реакцију. Тако, кад бака изнесе кајмак на сто, код говорника изазове радост, те он изненађено узвикне: Ене, кајмак! Од указивања на појаву у простору, преко указивања на појаву која изазива емоцију, издваја се емоционална реакција на предмет који изазива емоцију ‒ и тада ене постаје узвик!
Ене, кајмак, па још и врућа лепиња!
Да се радосно замези уз нову језичку цртицу.
пише: мср Александра Томашевић
[Рођена 1996. године. Основне и мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду, на Групи за српски језик и књижевност. Студент докторских студија на Филолошком факултету и стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација, од 2022. ангажована на Институту за српски језик Српске академије наука и уметности, на Одсеку за стандардни језик. Добитник награде „Доситеја” 2019. године. Добитник стипендије за изузетно надарене студенте 2020. године. Учествовала на више конференција за младе филологе. Пише и објављује радове који се баве савременим језиком, нормативистиком и методиком наставе српског језика. Заинтересована за истраживање савременог српског језика, нарочито у области морфологије, синтаксе, семантике и прагматике]
