Реч лингвисте

Ко то тамо исправља?

Написао/ла Језикофил

Питање акцента представља једно од најистакнутијих језичких питања међу говорницима српског језика. Целокупна јавност сигурно памти случај из популарног телевизијског квиза Слагалица, у којем водитељка исправила такмичара јер је реч Аустралија изговорио Аустра̑лија, а не Ау̀стралија. Данима након емитовања емисије дискутовало се о томе да ли је исправљање такмичара било у реду или није. Зашто су нам акценатска питања важна? Какви су то „новиˮ акценти? Откуд нам дирùгент, мату̀рант, архùтекта, радùјатор и телѐвизија? Да ли водитељи погрешно изговарају те речи?

Данашња акценатска правила одређена су још у време Вука Караџића и Ђуре Даничића, када су за основицу стандардног језика одабрани новоштокавски дијалекти. Акценатски систем чине четири акцента (краткосилазни, дугосилазни, краткоузлазни и дугоузлазни) и постакценатска дужина, а акценатска правила су следећа: силазни акценти могу стајати само на једносложним речима и првом слогу вишесложних речи, узлазни акценти могу стајати на свим слоговима осим на последњем и на последњем слогу акценти не могу стајати уопште. Многобројне речи страног порекла, као што су телеви̑зија и матура̏нт, крше правило да силазни акценти могу стајати само на првом слогу вишесложних речи. Упливом мноштва нових речи страног порекла у српски језик такви примери постали су све бројнији, те се проналазе начини за њихову адаптацију, тако што ће се њихов акценат померати на слог испред и постати кратак и узлазан или тако што ће остати на истом слогу, али ће, такође, постати узлазан. Нека од тих решења брзо се уклапају у наш систем, док нека од њих остају тешка за изговор и најчешће се изговарају с првобитним силазним акцентом. Време ће показати да ли ће количина тих речи и чињеница да их већи део говорника српског језика изговара на такав начин, што представља један од нормативних критеријума, утицати на то да ортоепска норма допусти њихов изговор.

Ортоепска норма део је норме стандардног језика, језика који је у једној друштвеној заједници, у којој може постојати мноштво дијалеката, одабран као идеал, као језик који сви треба да познају и поштују у службеној употреби. То је начин да се сви говорници српског језика разумеју, без обзира на њихово дијалекатско порекло. Током детињства усвајамо матерњи дијалекат, имплицитну норму, чија правила нису прописана, док кроз образовање учимо језичка правила и усвајамо прописану, експлицитну норму. Уколико нека језичка карактеристика није блиска особинама нашег матерњег дијалекта, такав језички израз може нам деловати непознато и неприродно.

Водитељи Радио-телевизије Србије говоре у складу с правилима ортоепске норме, као што су правилан изговор гласова, акценатска правила и очување стабилне реченичне интонације, те тиме представљају пример доброг говора. Међутим, када је у питању исправљање акцента саговорника, морамо водити рачуна о томе да се такве исправке сматрају повредом нечије личности, те да се исправљени саговорник због њих може осећати понижено и увређено. Уколико вас неко пита за нормирани облик, реците му, али исправљање, ипак, прескочите.

пише: мср Јована Иваниш

Институт за српски језик САНУ

[Јована Иваниш рођена је 1994. године у Београду. Основне академске студије, студијски профил Српски језик и књижевност, завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2018. године. Мастер академске студије, студијски профил Српски језик, завршила је 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши мастер рад из области акцентологије српског језика под насловом Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије под менторством проф. др Ане Батас. Докторске академске студије, модул Српски језик, уписала је у октобру 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2020. године ангажована је на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ, прво као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, а потом је, од 2023. године, запослена на истом Одсеку у звању истраживач-сарадник. Пише докторску дисертацију из области фонетике и фонологије српског језика под насловом Интонација упитних реченица у савременом српском језику под менторством проф. др Ане Батас. Примарна област научног истраживања је савремени српски језик, односно испитивање фонетике, акцентологије и интонације, уз осврте на поједина лексиколошка и синтаксичка истраживања.]

1 коментар

  • Nisam stručnjak za akcente, ali uz sve uvažavanje ustanovljenih jezičkih normi, mislim da bi izvesne promene mogle da budu zvanično usvojene,s obzirom na praksu i s obzirom na zvučnost reči. Ovde mislim,pre svega ,na višesložne reči sa latinskim korenom, npr sanatorijum,laboratorija i sl. Ako se ne varam, u korenu tih reči je osnova genitiva jednine latinskog jezika,koja sama upućuje na drugačiji akcenat. U latinskom ,najdalje 3.slog od kraja, antepenultima, može biti naglašen. Zvuči prirodnije i lakše za izgovor. Zašto se tako sporo usvajaju promene koje je sam život već ustanovio?
    Zahvaljujem
    Ljiljana Slavujevic, profesor francuskog u penziji

Оставите коментар