Реч лингвисте

Личи, али није баш то – о лажним пријатељима међу језицима

Написао/ла Језикофил

Најлакше нам је усвојити оне речи у страном језику које слично звуче и значе као речи у матерњем језику. Њих називамо когнатима, односно ,,правим пријатељима” (попут телефон у српском и telephone у енглеском). Али зашто се уопште о речима говори као о пријатељима, и да ли ти пријатељи могу бити и лажни? У лингвистици је и то могуће, а јавља се када речи у два језика фонолошки личе, али се разликују по значењу у једном или више контекста. Израз ,,лажни пријатељи” преводни је еквивалент француског faux amis, употребљеног још 1928, у истоименој књизи Кеслера и Дерокињија о овој појави у енглеском и француском језику.

Лажни пријатељи се деле на потпуно лажне, код којих се значења у два језика не преклапају (срп. искуство и рус. искусство (‘уметност’)), или делимично лажне, код којих се барем једно значење преклапа, а остала не морају, и то су обично полисемантичне речи (енг. demand (‘захтевати’) и франц. demander (‘питати’, ‘тражити’, ‘захтевати’)).

На питање зашто се јављају лажни пријатељи у језицима, може се дати више одговора. Један од разлога може бити то што су два језика преузела исту реч са два значења из трећег језика, и задржали по једно значење (нпр. латинско gymnasium у немачком је само школа, а у енглеском је само сала за фискултуру). Потом, позајмице могу променити значење кад пређу из изворног у циљни језик, као енг. actually (‘заправо’, ‘реално’), које у многим другим европским језицима, укључујући и српски, означава нешто савремено, текуће. Врло често су неке речи хомоними у двама језицима, те се још називају и билингвалним хомонимима, попут срп. банка и итал. banco (‘клупа’).

Најзад, какве проблеме могу изазвати лажни пријатељи у настави српског као страног језика? На пример, уколико је први језик ученика сродан српском језику, попут руског, због великог броја правих пријатеља, ученик може почети да генерализује и остале речи, које нису нужно когнати. Треба зато посебно скренути пажњу на такве примере и усвајати их у конкретном контексту. У супротном, већ на самом почетку, када се уче слова српске азбуке, ученик може помислити да слово значи реч, како је и у руском, а да је буква слово. Да не говоримо да није мала ствар да ли на посао нећете доћи јер данас имате проблема са животом или са стомаком (јер у руском прва реч има значење друге). А шта рећи Немцу који учи српски и наиђе на германизам који је променио значење? Мора се одмах упозорити да не може изнајмити цимера, већ само собу.

У настави се предлаже да се такве потешкоће могу превазилазити уз помоћ аудио-визуелних наставних средстава, али и креирањем говорних ситуација у којима ће ученик стећи јасну представу о значењу речи.

                            

пише: мср Ана Крстић

Институт за српски језик САНУ

коментара

  • Обично упозороавам оне који су се запалили новкомпонованим „одувек“ росијскофилством да пазе када се хвале пред овом „браћом“. Јер порука „Срби су поносан народ!“ има сасвим непожељно значење ако се чује росијским ухом.

  • Успут.. Посало сам поруку и добио генерички одговор система: „Ваш коментар чека преглед. Ово је предпреглед; ваш коментар ће бити видљив након што је одобрен.“ — да ли је облик „након што је одобрен“ тачан? Молим вас за појашњење уз `захвалу унапред`.

Оставите коментар