Реч лингвисте

Што ти је овај мали позитивно учтив! (О учтивости, први део)

Написао/ла Језикофил

Избор језичких средстава може нам много открити о саговорнику. Иако не размишљамо о томе претерано, способни смо да проценимо да ли начин на који саговорник са нама комуницира одговара ситуацији у којој се налазимо. Тако би, рецимо, било врло неочекивано да се студенту професор на испиту обрати са: Мајсторе, може задња лекција!, као што би, истовремено, потпуно необично било да нам бака онај на Језикофилу већ поменути кајмак намаже на врућ хлеб и каже: Поштована госпођице, послужите се, молим Вас. Питамо се зашто.

Сматра се да сваки учесник у комуникацији настоји да у јавност пошаље најбољу могућу слику о себи и остави добар утисак. Истовремено, сваки незлонамерни учесник у комуникацији покушава да својим наступом не угрози друге саговорнике, њихове потребе и њихову јавну слику о себи. Труди се да чува свој образ, као и образ других људи. Да би то учинио, често користи стратегије које се у прагматици називају позитивном и негативном учтивошћу.

Применом стратегије позитивне учтивости сматра се употреба језичких средстава којима говорник жели да се приближи свом саговорнику, учини да се саговорник добро осећа. Често представља себе и саговорника као сараднике. Тако, кад мама изјави: Могли бисмо да усисамо, да нам буде чисто, а мисли: Усисај, примењује стратегију позитивне учтивости. Исту стратегију примењује свако ко, како би тражио слагање и избегао неслагање са саговорником, необавезан разговор започиње са Лепо време данас! Позитивно учтиво је свако душо, друже, сине, драга, па и свака шала којом се смањује напетост у разговору. Употребом ове стратегије говорник симболички грли саговорника, удељује му комплименте, интересује се за њега и његове потребе и смешта га међу своје. Све ово ради са циљем да нипошто не наруши саговорников позитивни образ, онај део слике о себи који се тиче припадности друштву, сарадљивости, потребе за прихватањем и вредновањем.

Међутим, превише чврст загрљај може лако прерасти у угрожавајући стисак. Зато се, превентивно, не претерује са применом стратегије позитивне учтивости, већ свако од нас, иако често тога није свестан, дозира елементе позитивне учтивости у складу са комуникативном ситуацијом, трудећи се да не наруши ни онај други, саговорников негативни образ.

/Наставак: Драга, немојте Ви мени да претите!/

Мср Александра Томашевић

[Рођена 1996. године. Основне и мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду, на Групи за српски језик и књижевност. Студент докторских студија на Филолошком факултету и стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација, од 2022. ангажована на Институту за српски језик Српске академије наука и уметности, на Одсеку за стандардни језик. Добитник награде „Доситеја” 2019. године. Добитник стипендије за изузетно надарене студенте 2020. године. Учествовала на више конференција за младе филологе. Пише и објављује радове који се баве савременим језиком, нормативистиком и методиком наставе српског језика. Заинтересована за истраживање савременог српског језика, нарочито у области морфологије, синтаксе, семантике и прагматике]

Оставите коментар