Реч лингвисте

Кварење српског језика

Написао/ла Језикофил

Владо Ђукановићпише: мр Владо Ђукановић (лингвиста, оснивач Лексикома)

Да ли је језик уопште кварљива роба? Ако мислите да јесте, запитајте се најпре који је то језик кварљива роба, који се то српски језик квари на све стране? Ја не бих могао да одговорим на ово питање, јер знам да ниједан језик није један. Сваки језик има стотине или хиљаде лица, и свако његово лице некоме служи за нешто. Могли бисмо, међутим, да се сложимо да српски народни говори нису кварљива роба, они су такви какви су. Онда ћемо морати да се сложимо да је кварењу подложан српски стандардни језик.

 Српски стандардни језик… Она наша добра девојка за све, девојка која треба да задовољи свачије потребе. И потребу писца да буде креативан, и потребу научника да буде интелектуалан, и потребу политичара да лаже, и потребу бирократе да замрси оно што не мора, и потребу правника да напише лош закон, и потребу адвоката да нађе рупу у закону, и потребу физичара да се бави физиком, и потребу биолога да се бави биологијом, и потребу филозофа да филозофира, и потребу продавца да прода, и потребу купца да купи, и потребу верника да верују, и потребу неверника да не верују, и потребу надређеног да нареди, и потребу подређеног да схвати наређење, и потребу глумца да глуми, и потребу фолк певачице да отпева песму, и потребу злих људи да буду зли, и потребу финих људи да буду фини, и моју потребу да напишем овај текст… Све то, и још много тога, треба да задовољи девојка за све коју зовемо српски стандардни језик.Језикофил

 Оно што ми сматрамо стандардним језиком, то је тек груба скица једног делића целине српског језика. Та целина данас обухвата милионе индивидуалних потреба, употреба, жалибоже употреба и злоупотреба језика у оквиру колосалне апстракције коју чине стотине хиљада комбинација насталих од 30 слова које се зову речи и милиони комбинација речи које се називају реченице…

 Ево мало просте математике. У једном броју „Политике , оне „Политике на коју мислите када кажете новине, има преко 30.000 речи, „Политика излази 360 пута годишње, то значи да се само у „Политици , црно на бело, годишње појави десетак милиона српских речи или пар милиона српских реченица (у неколико десетина милиона примерака)…

 Даље сабирајте, одузимајте, множите и делите сами, само оно што се у Србији наштампа у току једне године на српском језику, и јавите ми када бројеви досегну границе ваше маште. Да и не спомињем оно што се у току године на српском језику изговори и никада не запише… Да и не спомињем оно што се на српском језику у току године помисли и никада не изговори… И пре него што упрете прстом на оне који греше и кваре језик, пресаберите се и запитајте може ли наша девојка за све, српски стандардни језик, безгрешно да задовољи све оне који се користе њеним услугама. А „који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу

Оставите коментар