Пише: Слободан Новокмет (истраживач-сарадник Института за српски језик САНУ и уредник сајта Језикофил)
У једну од писаних манифестација језика можемо да сврстамо различите натписе, у које спадају имена фирми, плакати, постери, рекламе, билборди, огласи. Речник српскога језика Матице српске натпис третира као краћи текст, ознаку, податак, назив исписан, урезан и сл. на чему.
Језик натписа озбиљно сведочи о реалним културно-образовним околностима, професионалности и озбиљности са којима се приступа писаним текстовима у јавности. Тај језик је очигледан, изложен, писани траг јавне (не)културе, постојања (или одсуства) језичке кодификације, политике, образовног система, али и општег јавног односа према језику. Иако флексибилан, језик почива на систему правила која обезбеђују његову систематичност и уједначеност пред писаном или усменом комуникацијом говорника који су удаљени и географски и временски. Огрешења о та правила доводе до поремећаја у систему који касније постају узор и шаблон, а говоре и о степену културе и писмености.
Већ летимичан поглед на јавне натписе упућује нас на то да на улицама влада потпуно језичко безакоње, у коме долази до мешања неколико нормативних колосека. Пре две године, у оквиру задатка на докторским студијама, под менторством професора Вељка Брборића, група студената требало је да фотографише што више оваквих аномалија на натписима. Бележећи и анализирајући ове појаве, закључили смо да неправилности можемо сврстати у неколико група у зависности од врсте огрешења. Већина њих је правописног карактера и тичу сe: 1) неправилне употребе писма (мешање ћирилице и латинице); 2) неправилне употребе страног језика и писма (огрешења о транскрипциона правила, употребу интернационализама и страних речи); 3) огрешења у писању великог слова, интерпункцијских знакова, спојеног и одвојеног писања речи итд. (правописна огрешења); 4) словних (штампарских) грешака.
У посебну, такође доминантну, групу можемо сврстати она огрешења која се тичу непоштовања неколико типова норми: морфолошке, лексиколошке, синтаксиче (у коју можемо сврстати и логичке грешке, односно двозначне конструкције).
У овом прилогу доносимо вам, по нашем избору, најзанимљивије и, у исто време, веома забрињавајуће примере језичких карамбола у јавним натписима, без претензија да судимо о било каквим околностима под којима су ти натписи настали и постављени. Фотографије су већином сликане у Београду, а неке смо добили и од уважених колега и сарадника које смо том приликом замолили да учествују у овом нашем експерименту.
НЕПРАВИЛНА УПОТРЕБА ПИСМА (ЋИРИЛИЦЕ И ЛАТИНИЦЕ)
Овај пример показује нам неправилно
писање једног од латиничних слова,
у овом случају слова Н (N), које се
овде пише као ћирилично слово И.
Грешка се понавља чак три пута,
од чега једанпут и у оквиру диграма
за слово Њ (NJ).
Пример у коме је ћирилично слово Њ написано погрешно, по моделу латиничног диграма NJ. Грешка може бити резултат незнања или погрешног компјутерског превођења из латинице у ћирилицу.
На овом обавештењу о снижењу долази до мешања ћириличког и латиничког писма, цео текст написан је ћирилицом осим слова Д у предлогу ДО. Можемо претпоставити да је информација о висини снижења накнадно додата на овај натпис, и то од стране особе која није писала остатак текста, али то није оправдање.
На такси возилима искључиво можемо да видимо интернационалну латиничку верзију ове речи (TAXI), као и у већини светских земаља. Међутим, на овом саобраћајном знаку можемо видети ћириличку верзију ове речи – тахи.
У овом примеру имамо неколико нормативних огрешења: 1) латиничко слово Ђ, које има јединствену графему у виду једног знака (Đ), овде је представљено у виду диграмског знака. Напомена 1 из 3. тачке Правописа о писмима каже: „За обележавање гласа ђ не треба писати dj јер има свој знак đ“; 2) велико слово Ј заправо је мало слово Ј тек неприметно увећаног фонта; 3) име улице требало би да гласи „Ђуре Јакшића“ у генитиву једнине (што је овде занемарено у презимену); 4) тачка иза броја је непотребна, пошто овде не означава редни број.
Погрешно писање латиничног слова Ч (Č), које овде видимо написано као латинично Ц (C).
Пример плаката за позоришну представу на ком се мешају ћириличних и латиничних слова.
НЕПРАВИЛНА УПОТРЕБА СTРАНОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА
(ОГРЕШЕЊА О ТРАНСКРИПЦИОНА ПРАВИЛА, УПОТРЕБУ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАМА И СТРАНИХ РЕЧИ)
У овом примеру имамо текст који је исписан латиницом на српском језику (са карактеристичним називом фирме по надимку), док је само једна реч написана у изворном облику (JEANS), за шта није било преке потребе, пошто је могло да стоји ЏИНС.
Текст у дну исписан је ћирилично, али у питању је енглески језик. Питање је шта је била поента овакве рекламе, пошто претпостављамо да странци који знају енглески углавном не знају да читају ћирилицу.
Имена пића апсинт и текила написана су енглеским писмом иако за то није било нарочите потребе.
ОГРЕШЕЊА О ПИСАЊЕ ВЕЛИКОГ СЛОВА, ИНТЕРПУНКЦИЈСКИХ ЗНАКОВА, СПОЈЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ ИТД.
У овом примеру грешка je у писању године (или деценије) као редног броја, односно бројне сложенице. Пошто се слово Т већ садржи у речи „деведесете“, његово писање је у овом случају редудантно, правилан облик може бити само 90-е. Такође, плакат врви од помодне употребе нових англицизама.
Тачка 141. Правописа каже да се прилог упола пише састављено.
Правопис српскога језика т. 37 – …Треба пазити да се предлози с и к не пишу с апострофом, јер су то основни облици, а не скраћења од са односно ка.
Плакат из лекарске ординације. Један од ретких изузетака писања речце не састављено са глаголом (нећу, нисам, немам, немој) овде је погрешно написан одвојено. (Тачка 124, Правопис српскога језика).
СЛОВНЕ (ШТАМПАРСКЕ) ГРЕШКЕ
ОГРЕШЕЊЕ О МОРФОЛОШКУ, ЛЕКСИКОЛОШКУ, СИНТАКСИЧКУ НОРМУ (ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ)
Правилан облик лексеме је лабораторија. Присвојни придев од именице лабораторија гласи лабораторијски.
Паковање руку и ногу?
Иако је порука требало да гласи „Једно дете добија бесплатно путовање“ редукцијом неколико реченичних чланова, ради уштеде простора, ефикасности и жеље за упечатљивошћу, дошло је до двозначности, па можемо помислити да се једно дете нуди некоме бесплатно.
Морфолошко-лексичка грешка, погрешан облик глаголске именице – издање (издати) уместо издавање (издавати).
Као што можемо да видимо, огрешења у натписима можемо наћи на сваком кораку. Прихватамо да одступања од норме и правописа могу доћи као последица лапсуса, непажње, брзине, али то није изговор да се текстови који су већ намењени јавном излагању не подвргну провери.
Илузорно је очекивати идеално језичко стање, поготово када имамо у виду живу природу језика и брзину модерног живота, али нека јасна, непроменљива и чврста правила, која су већ годинама у правописној и граматичкој литератури и описана и прописана, треба да нађу свој пут и до наших улица.
Pre neki dan sam videla reklamu na jednoj radnji, u pitanju je bilo neko sniženje i sl., bilo je napisano za veš u množini – VEŠOVI!
[…] http://jezikofil.rs/jezicka-ogresenja-u-natpisima/ […]
Oglas za izdavanje stana: „Izdajem stan za studente sa grijenjem“. Žao mi je što nisam slikao.
Znači studenti da ponesu svoje grejanje:)
Može Stan za studente sa grejanjem, zašto da ne, jer je „stan za sudente“ sintagma, eventualno, ako neko ovako bukvalno shvata, kao Jezikofil, dobro bi došla zapeta iza reči student.
Још ћете рећи, пошто смо буквалисти, да у реклами „Једно дете бесплатно“ верујемо да неко из туристичке агенције дели бесплатно децу.
„Шумадиски трг“ – могуће је да је табла из времена кад се примењивао Белићев Правопис.