пише: Марко Буразор (аутор књига Невербална комуникација на делу и Невербална комуникација 2, разлике међу културама)
Говор тела, облачење, боје, мириси, интонација говора само су неки од аспеката комуникације која чини 93% укупне комуникације. У питању је, наравно, невербална комуникација.
Свима су нам познати изрази као што су слика говори више од речи, једна слика говори хиљаду речи и сл. Међутим, слика нема моћ говора, а опет комуницира са нама. Како је то могуће? Она комуницира путем симболике знакова, боја и мотива.
Најуопштенија дефиниција невербалне комуникације би гласила: „Свака комуникација која није вербално изражена може се сматрати невербалном комуникацијом.”
Сада долазимо до питања шта све подразумевамо под вербалном комуникацијом. Наједноставније речено, била би то комуникација којом је информација или емоција пренесена другој особи захваљујући речима и њиховом значењу.
Сада, док читате ове пасусе, ми комуницирамо путем вербалне комуникације, јер читате речи. Да прочитамо ово наглас са повишенијим тоном, комуницирали бисмо и невербално, јер особа која је чула наш повишен тон ствара слику у својој глави да смо ми можда агресивни, бучни, надобудни, бахати…
Која је невербална комуникација најзаступљенија у свакодневном животу?
Највише примећујемо руковање, поглед очи у очи, нервозу у покретима итд. Свако од нас у себи носи одговоре на многе ситуације у којима је невербална комуникација јасно изражена. Да ли вам се допада особа која вам пружи лабаво руку? Да ли верујемо особи која разговара са нама, а гледа на другу страну? Да ли можемо да проценимо у каквом је расположењу особа која хиљаду пута пали и гаси хемијску оловку?
Много је питања, а одговоре држи свако од вас, под условом да су та питања и постављена на првом месту себи.
