Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, 19. том, Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик, Београд, 2014, 800 стр. – приказ
пишу: Слободан Новокмет и Маријана Богдановић (Институт за српски језик САНУ)
Септембра 2014. године светлост дана је угледао нови – 19. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности, као плод тимског рада ауторског колектива Института за српски језик. Ово капитално дело српског народа – његовог језика и културе – обухвата грађу књижевног и народног језика на целовитом простору штокавског наречја, у временском распону од Вука и Доситеја, па све до савременог доба. Када рад на њему буде завршен, наш највећи једнојезични дескриптивни речник садржаће око пола милиона речи и преко 30 томова.
Деветнаести том Речника САНУ обухвата одреднице од речи оцат до речи петогласник, распоређене на 800 страна двостубачног речничког текста. Ова књига Речника специфична је по томе што је у њој завршена обрада лексике са иницијалним О (започета још у 16. тому) и отпочета обрада лексике на слово П, која ће, по неким проценама, обухватити наредних 5 или више томова.
Лексичко богатство сабрано у најновијем тому Речника обухвата 11.511 одредница (податак преузет из приказа др Марије Ђинђић, речи пребројала др Наташа Вуловић), које су илустроване примерима из књижевних и стручних дела, часописа, новина, речника и енциклопедија. Прелиставањем књиге запажа се разноврсност и бројност квалификатора за означавање употребне и стилске вредности обрађених лексема. Тако се у корпусу 19. тома Речника САНУ могу наћи лексеме маркиране квалификаторима различитих терминолошких области којима припадају: перманганат, пепсин (хем.), перкуторни, пандемија, парализа (мед.), перифраза, перипетија (књиж.), перилимфа, пабубрег (анат.), пеликан, пантер, папагај, паун (зоол.), паветина, папрат (бот.), педологија (геол.), паритетан (банк.) итд.
Занимљив лексички слој у новообјављеном тому представљају лексеме маркиране према територијалној и временској раслојености. Читалац се тако може упознати са различитим покрајинским и застарелим лексемама и историзмима: перустија, перта (заст. и покр.), периво, пабушина, первијан (заст.), парекати се, перђало, перашка, переник (покр.), пелегићевац, перпер (ист.) итд.
На страницама овог тома можемо пронаћи и речи маркиране као старокњижевне (сткњ.). То су лексеме које су биле актуелне у престандардним фазама развоја српског књижевног језика (српскословенског, рускословенског и славеносрпског): оштроумије, парокружије, пенезословје, пеније итд.
Читаоци 19. књиге Речника сазнаће које су речи у српском језику страног порекла, нпр. да нам лексеме паркинг, панел, памфлет и партнер долазе из енглеског језика, пајац и папарацо из италијанског, перон, паника, парада, партизан, партија из француског, а паризер, пајсер и пензија из немачког језика. Бројни су и турцизми као што су памук, папуча, пенџер, пекмез, пазар итд. Из мађарског језика Речник бележи пандура и паприку, а из шпанског папају. Осим тога, читаоци у новом тому могу прочитати занимљиве дефиниције падавичара и панкера, израза пер-ту и пер-си, сека Перса, перпетуум мобиле, пар екселанс итд.
И ова књига Речника нам доноси разноврсну и занимљиву ономастичку грађу. Ту су, најпре, бројна презимена, углавном мање фреквентна и необична: Оцокољић, Оцтовић, Очановић, Очигрија, Очинић, Очко, Оџај, Оџак, Оџаковић, Оштрић, Оштро, Оштрокапа, Павак, Павановић, Павлазан, Павланац, Павлас, Падарчић, Паклединац, Паламета, Паламура, Палибрк, Палигаћа, Паликућић итд. Речник региструје и различита имена: Пава, Павал, Павао, Павел, Павелија, Павка, Павла, Палентија, Пало, Пантелија, Петија, Петко итд., као и надимке: Паласија, Паленташ, Палиђак, Палма, Паљика, Петлан итд. Овај том нам доноси и етнике: Пакистанац, Пакистанка, Парижанин, Парижанка, Палежанин итд., топониме: Пакистан, Палилула, Петница, Панама и митске ликове као што су Перун и Пандора.
Од општеупотребних лексема у овом тому Речника нашле су се нпр. очајник, очевидац, Оченаш, оџак, пад, падобран, пакао, пакост, паланка, палац, пањ, пара, палити, први део сложеница палео-, али и везници па и пак и сл., док се међу оним са највише значења издвајају, пре свега, придев оштар, глаголи падати, певати и пасти, као и именице памет и пас. Поменуте одреднице заступљене су и највећим бројем израза у Речнику, па тако можемо сазнати колико је то кусих паса, шта значи пазарити као пас на вашару или бити срећан као пас у хришћанској цркви, каква је то женска, луда, лепа, кратка или пачја памет или шта значи посисати сву памет и просипати памет.
Овај најважнији национални лексикографски подухват изнова потврђује, у временима изазовним по духовне вредности, непресушно богатство српског језика и његове културе и представља неизмерно завештање српском језику. С нестрпљењем очекујемо и наредне томове овог значајног дела.
(приказ објављен у Културном додатку „Политике“ 14. фебруара 2015. године)
postoji li riječ „odanica“?
Није забележено у речнику