Реч лингвисте

О језику Твитера

Написао/ла Језикофил

Yo-Twitter-Bird-On-Fenceпише: мср Горан Милашин (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци)

Комуникација на интернету свакако је једно од најактуелнијих питања у хуманистичким наукама посљедњих година, што је и природно, с обзиром на то да живимо у времену интернет револуције, која се често, због свог утицаја на цјелокупно друштво, пореди са проналаском штампарије, електричне енергије, телеграфа и телевизије. С тим у вези јесте и питање језичке стране глобализације, тј. незаустављивог продора енглеског језика у виртуелни простор, чему погодује и популарност онлајн друштвених мрежа, међу њима и Твитера.
Интернет се, међутим, толико брзо модификује да сваки покушај његовог описивања бива за релативно кратко вријеме у потпуности или у неким сегментима недостатан, превазиђен. То важи и за уочавање особина језика интернет комуникације, али се, ипак, са приличном сигурношћу може тврдити да се његове најзначајније карактеристике – брзина, ефикасност те с тим повезана тежња ка језичкој економији – неће мијењати. Он је изазов за лингвистику, нарочито јер се у њему преплићу говорење и писање, због чега га Дејвид Кристал и означава термином netspeak (интернет говор).

Твитер омогућује корисницима да шаљу и читају кратке поруке – твитове (tweets). Између осталог, и ограничен број карактера (не више од 140) у порукама условљава различите језичко-стилске особености. На ортографском плану могу се уочити најважније измјене стандарда – биљежење африката и фрикатива графемама без дијакритичких знака, непоштовање правила о писању великог и малог слова те о скраћивању ријечи, затим грешке у употреби интерпункције и сл. Нека „ортографска правила“ Твитера настала су под утицајем енглеског језика, а он је још очигледнији на лексичком нивоу. Наиме, корисници се често служе сировим, неадаптираним англицизмима, а ова врста прекључивања кода најчешће није мотивисана стилски, него је његова функција у складу са статусом енглеског у свијету, а нарочито у онлајн комуникацији. Поред тога, могуће је примијетити да су опсцене ријечи и изрази заступљени у великој мјери, а такође и да неке лексеме добијају нову семантику. Ту се нарочито истиче примјер глагола силовати. Наиме, за разлику од стандардне употребе, гдје значи: 1. ’насиљем приморавати, присиљавати, силити’; 2. ’насилно обљубити, сексуално злостављати’ (РСЈ 2007), у језику Твитера он има значење ’одједном (некоме) ретвитовати и фејвовати много твитова’. Као илустрација послужиће наредни примјери: Silovanje ne uključuje samo tvitove sa favstara niste znali otvorila sam vam oči priznajte (Eli @farelova); Opšte je poznata stvar da zbog reklamnih silovanja i my today stats-a od mene dobijete automatski anfolov (Raspevana Šišarka @Raspevana) итд.funny-twitter,huge.jpg

Када је о граматичком плану ријеч, видљива су различита огрешења о норму, и то на свим нивоима. Она су посљедица принципа језичке економије, али и недовољно изграђене језичке културе.
Појава која свакако заслужује пажњу стилистичара јесте употреба ријечи исти у замјеничкој функцији. Наиме, то се сматра особином административног стила, а њено преношење у разговорни стил представља својеврсну бирократизацију. Ово су примјери који то потврђују: Ako tebi ne odgovara nesto, ne moras da siris negativnu energiju i da prenosis na druge ljude istu (Signorina @andreicaa8); Kako to misliš imaš tviter i nikad nisi ostao budan do 8 ujutru uz isti (Eli @farelova); Ukras sveta to je ono što se vuče po podu supermarketa i vrišteći zapomaže da mu kupiš čokoladu jer je malopre pojeo samo 2kg iste (Ra’s Chick @H_athor)и др.

Посебно је занимљива једна синтаксичка особеност – конструкција јер + супстантив као редуковани облик зависне узрочне реченице: Umem ja i žedna preko vode da pređem jer inat (Acetilsalicilna @kiselinaa); Obrišem tvit sa greškom jer OCD (Raspevana Šišarka @Raspevana); Krenuo sam neku dijetu i za mesec dana skinuo sam osmeh s lica jer brokoli (Ozren Soldatovic‏ @makrobre) и сл.
Корисници ове друштвене мреже веома често показују и изузетну креативност у служењу језиком. Она се огледа и у графичком обликовању порука и у поигравању неким фразеологизмима, текстовима пјесама и др., а могу се уочити и бројне стилске фигуре реализоване у твитовима.

Међутим, питање које су стварне посљедице језика друштвених мрежа јесте, заправо, једно од кључних. На примјеру Твитера видљиво је како је тај језик препун ортографских, граматичких, стилских и других грешака. Истина, у њему се огледа снажан утицај глобализације. То се не може порећи, као што се не може порећи ни то да он утиче на језик уопште. Међутим, с друге стране, није ли он и огледало наше језичке (не)културе?

Колико год се неки језик ослобађао свог примарног географског простора и ширио у виртуелни свијет, сваки човјек одлучује о томе на који ће се начин њиме служити. Па и у онлајн комуникацији. Учење и прихватање било ког страног језика, самим тим и енглеског, нуде предности које ваља искористити, али не треба и не смију да буду оправдање за недовољно изграђену свијест о важности матерњег. И нису. Јасно је да се једино добро изграђеном језичком културом, тј. познавањем језичко-стилске норме сопственога језика, може одупријети негативном утицају глобализације.

1 коментар

  • пише: мср Горан Милашин (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци)

    Мени је ово „у Бањој Луци“ мало необично, али је вероватно правилно чим је то стручњак из филологије тако написао. Некада давно то сам могао да чујем само од Бранка Ћопића и било ми је симпатично.

Оставите коментар