Србија као економски тигар(?)

Животињско царство једно је од најмоћнијих извора пројектовања особина животиња на особине људских бића, од чега се посебно издвајају људске карактерне особине, између осталог интелигенција (нпр. магарац – глуп мушкарац, ћурка – глупа жена), карактер (нпр. свиња – неотесан, неморалан мушкарац), сексуалност (нпр. бик – разуздан, сексуално активан мушкарац) и др., али и други аспекти реалности који су у вези са различитим материјалним реалијама, апстрактним појмовима, природом, деловима народне културе и живота и сл.

Један од апстрактних концепата на које се такође метафорички могу пренети животињски називи јесте и концепт моћи. У зависности од тога на шта се односи, односно ко је њен носилац, та моћ може бити државна (или институционална) (нпр. када се Кина назива у медијима „змајем с Истока”), војна (различити називи за војне артефекте као што су тенк Тигар, минобацач  зоља, оса и сл.), сексуална (назив пастув за мушкарца који је сексуално потентан и активан) или економска.

Најучесталији пример пројекције државне економске моћи путем назива за животињу јесте преко употребе синтагме економски тигар у српском јавном дискурсу. Њоме се активирају све оне позитивне компоненте карактеристичне за тигра – снага, истрајност, одважност, хитрост, крволочност и сл., па би и економски тигар била свака она држава која показује снажан, али и убрзан економски развој, снагу, моћ и одрживост.

Иако није први пут тада употребљена, синтагма економски тигар у позитивном контексту добија нагли интензификацију у јавном дискурсу од 2016. године:

1) VUČIĆ U DAVOSU: Srbija je ekonomski tigar jugoistočne Evrope (blic.rs, 20. 1. 2016); 2) Njeno mišljenje ne dele Vlada Srbije i Ministarstvo finansija koje prognoziraju čak i rast BDP-a, a Srbiju nazivaju ekonomskim tigrom Zapadnog Balkana (blic.rs, 22. 6. 2022).

Међутим, учестали су и свакако доминантнији примери њене ироничне употребе, пре свега у језику новинара, колумниста, блогера, али и коментатора на различитим порталима. Чак можемо тврдити да је дошло и до извесне деконструкције изворног значења ове синтагме и да њена употреба, пре свега у медијском дискурсу, a поготово од 2016. године,  има шаљиви и погрдни ефекат, са циљем да се економске реформе прогласе нереалним и да се цела ситуација са економским стањем окрене на нестабилност:

 3) To je u ovom trenutku, iako nas nazivaju „ekonomskim tigrom”, za većinu stanovnika Srbije nedostižan san (nezavisnost.org, 5. 8. 2021); 4) Nijedna vlast ne bi smela da se ponosi time i naziva državu ekonomskim tigrom dok ovoliki broj ljudi nema dovoljne zarade ni za osnovne životne namirnice tokom meseca (solidarnost.rs, 2022).

Понекад је употреба у медијима таква да се из синтагме економски тигар изолује зоолошка компонента као главни именички члан преузимајући значење целе синтагме, опет неретко са ироничним призвуком:

5) Srbija kao „tigar” na Balkanu? (b92net, 3. 1. 2007); 6) Koji ste vi demagozi. Koje prazne priče za neobrazovan i glup narod. Bolestan vam taj vaš tigar… (blic.rs, 12. 10. 2021).

Прве употребе лексеме тигар у контексту економских реформи и просперитета, а у вези са Србијом, везане су пре свега за синтагму балкански тигар и могу се у електронским изворима наћи у распону од 2007. до 2013. године:

7) Sad kad iz svake garaže iznikne po Džobs i Gejts. Srbija ima da postane „balkanski tigar” (b92net, 26. 6. 2013); 8) Prepoznajući da Srbija u ulozi balkanskog tigra može svojim uticajem da funkcionalno „povrati” Kosovo u sopstvenu zonu interesa, politički lideri pretenciozno su se utrkivali u epitetima Srbije kao regionalnog lidera, kao vodećeg faktora stabilnosti (danas.rs, 6. 7. 2012); 9) Priče, aktuelnih, ali i bivših, ministara o tome kako će Srbija postati „balkanski tigar” poput dalekoistočnih, postaje u sadašnjim okolnostima više nego tužna ironija (politika.rs, 19. 5. 2010).

Називање просперитетних и растућих државних економија тигром пресликало се и на друге државе, па тако налазимо и пример јадрански тигар за Хрватску:

10) U Srbiji se govorilo o tome da bi Srbija mogla da postane balkanski tigar, u Zagrebu je pisano kako bi Hrvatska mogla da postane jadranski tigar (vreme.com, 25. 11 2010).

или словенски тигар за Белорусију:

 11) Nekritički [se] hvali njen ekonomski model ili se neutemeljeno „boji tamnim bojama”. I na Zapadu je slično. Bi-Bi-Si je naziva „slovenskim tigrom”, a istovremeno dobija sankcije od EU i SAD (novosti.rs, 13.  4. 2016).

Прва помињања тигра у контексту рапидног економског развоја државне економије у европском контексту везују се за период, пре свега, наглог економског раста Ирске, што се у медијским извештавањима потврђује примерима као што су келтски тигар:

 12) Irska je nadimak Keltski tigar stekla zahvaljujući protržišnim reformama, pa je tako danas Irska jedna od najslobodnijih ekonomija Evrope i sveta (srbijadanas.rs, 8. 12. 2017);

или европски тигар:

13) Simbolično, baš je Irska dobar primer posledica cunamija koji je uzdrmao svetsku ekonomiju. Samo pre jednu deceniju ova zemlja je navođena kao primer ekonomskog čuda, evropski tigar, model koji su naši političari-ekonomski eksperti isticali u svakoj prilici (novosti.rs, 15. 6. 2013).

Ипак, за пореклом синтагме економски тигар морамо ићи све до азијских земаља и природног станишта тигрова, где имају посебан статус и симболичку вредност. Такозвана тигар економија (енгл. tiger economy), па и сва каснија повезивања економског и привредног раста са симбичком улогом тигра у савременом друштву, потичу од економског развоја неколико земља у југоисточној Азији, какве су Сингапур, Јужна Кореја, Тајван и Хонг Конг. Заједничним називом азијски тигар обично су се у штампи подразумевале поменуте азијске земље са високим растом привреде и које су из аграрног друштва направиле транзицију ка индустријализацији:

14) Брза индустријализација и брзи скок из стања заосталих пољопривредних земаља и колонијалних поседа великих сила заслужили су ове четири земље репутацију „азијских тигрова” – муњевито брзо, прецизно и успешно (sr.puntomarinero.com, 23. 10. 2020).

Поред азијских тигрова, у штампи се понекад спомињу се и економије „азијских тигрића” (младунаца) у које спадају Индонезија, Малезија, Тајланд, Вијетнам и Филипини.

Закључак

Тигар је животиња према којој човек осећа дивљење и страхопоштовање, и то због њене величине, снаге, јачине, али и чињенице да је није доместификовао, да не може да је контролише, и да је не користи за сопствену исхрану. Иако не припадају овом географском поднебљу животиње као што су тигар или лав карактеришу особине храбрости, јунаштва и одлучности. У српском јавном дискурсу употреба синтагме економски тигар у метафоричном контексту пројектује пре свега идеју државне економске моћи и наглог просперитета, поготово у дискурсу политичких субјеката, међутим у дискурсу новинара и јавних коментара та употреба је све више иронична и представља економски просперитет као нереалан и лажан. Ипак, у јавном дискурсу нека варијанта ове синтагме активна је већ од 2007. године, било да се односи на Ирску (келтски тигар) било на Србију (балкански тигар), а порекло води из Азије и тренда да се вртоглави економски успех неколико азијских земаља назива ʼтигар економијомʼ, због већ утврђених позитивних конотација које тигар има, поготово у источњачким културама.

Др Слободан Новокмет

Институт за српски језик САНУ

Излагање са округлог стола „Језик медија данас“ 28. новембра 2022. године

Истраживање спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, 7750183, Јавни дискурс у Републици Србији – PDRS