Реч лингвисте

Грађење ријечи у доба пандемије ковида 19

Написао/ла Језикофил

Пандемија ковида 19 (COVID-19, скраћено од Corona Virus Disease 2019), обољења које је први пут регистровано у кинеском граду Вухану крајем 2019. године, службено је проглашена 11. марта 2020, а од тада до данас представља незаобилазну тему – како у стручним, медицинским круговима, тако и у политици, економији, медијима, те у обичним, свакодневним разговорима. Њена свеприсутност природно се одразила и на активну лексику бројних језичких заједница, укључујући нашу. Наиме, промјене оквира свакодневице, изазване суочавањем с новом, непознатом болешћу, утицале су на то да говорници српског језика, како би именовали појаве које је пандемија са собом донијела, преузимају готове ријечи и изразе из друге средине, али и стварају неке нове, о чему свједочи Речник појмова из периода епидемије ковида проф. др Марине Николић и др Светлане Слијепчевић Бјеливук, настао као посебан пројекат Одсека за стандардни језик при Институту за српски језик САНУ.

Утицај актуелних друштвених промјена на језик, чини се, посебно је уочљив у онлајн комуникацији, која је одавно постала саставни дио наших живота, али је у вријеме пандемије, због разних рестриктивних мјера које су подразумијевале физичку дистанцу међу људима, нарочито добила на значају. Друштвене мреже већ више од годину дана преплављене су текстовима, мимовима и другим садржајима у вези с вирусом, поменутим мјерама, људима којих их предлажу, уводе…

Као илустрација наведеног може послужити језик Твитера. Поруке на овој друштвеној мрежи и микроблог услузи показују да међу најфреквентије ријечи које се односе на актуелну пандемију спадају сам назив болести – ковид (19), те корона, скраћено име за новооткривени вирус из групе коронавируса чији је званичан назив SARS-CoV-2. Оне се често појављују у двочланим конструкцијама, какве су: ковид болница, ковид режим, корона журка, корона парти и сл., гдје се схватају као придјеви, а прилично су продуктивне и у улози мотиватора за грађење нових ријечи. То потврђују експресивне суфиксалне изведенице којима се именује сама болест односно вирус који је изазива: ковидчина, коронача, короница, коронка, корончина, корончуга, коронштура и короњара. Ријечју коронка означава се и особа женског пола заражена коронавирусом, мада се у овом другом значењу чешће користе именице ковидашица и коронашица. С друге стране, творенице којима се означавају заражене особе мушког пола јесу: ковидаш, коронарац, коронац, коронаш те коронџија. Болница специјализована за лијечење ове болести назива се ковид болница, али и колоквијално – ковидара.

Глаголи коронизирати (се), коронизовати (се) и коронирати (се) имају значење ’заразити се коронавирусом’, а од њихових трпних придјева конверзијом су добијене ријечи које имају значење и функцију правих придјева: коронизиран, коронизован и корониран. Поред ових, с истом семантиком забиљежени су и изведени придјеви коронав и короњав те сложени придјев короносив (у коме је изостављен један од два једнака контактна слога). Занимљиви су и придјеви (прави и они који се схватају као придјеви) у двочланим конструкцијама типа: ковидна коалиција, коронашка ботина, коронини вилењаци, коронин замак, посткорона период, преткорона вр(иј)еме, преткоронално доба и сл.

Међу ријечима које се односе на актуелну пандемију посебно су, ипак, интересантни индивидуализми забиљежени у језику Твитера. То су, прије свега, сливенице: Бања Ковидљача (Бања Ковиљача + ковид), вакционалност (вакцина + националност), Карантић (карантин + Антић), коробус (корона + аутобус), корон (морон + корона), ДвонедељКон (Пеца [Предраг] Кон + дв(иј)е [кључне] нед(ј)еље), Маја Гојковид (Маја Гојковић + ковид), петокоронаш (петоколонаш + корона), пЛандемија (план + пандемија), скоронa (скоро + корона), УКОРона (укор + корона) и др. У индивидуализме би се могла сврстати сложеница сајмофобија (’страх од оболијевања и смјештања у београдски Сајам’), али и примјери мотивисани довођењем у везу пандемије са новим технологијама, чиповањем помоћу вакцина, Билом Гејтсом и др.: чиписта (Šta sam noćas doživela od reptilijanca i čipiste Bila Gejtsa), Чиптари (Da li će posle čipovanja biti ok da Albance zovemo čiptari) и 5G-овати (Danas se slabo nešto 5G-ovalo).

Наведени примјери иду у прилог добро познатој чињеници да друштвене околности утичу на промјене у језику, и то првенствено у његовом лексичком систему. Говорници српског језика, као што се може закључити на основу порука са Твитера, не само да су преузимали лексику која се тиче пандемије него су и стварали нове ријечи и изразе како би именовали све с чим су се сусрели у протеклом периоду. Међутим, треба нагласити како мотив за стварање нових лексичких јединица није у свим случајевима било просто означавање – многе издвојене ријечи и изрази настали су из потребе за експресивним изражавањем. Такви случајеви, са периферије српског лексичког система, жаргонски су обојени, а углавном садрже шаљиву, подругљиву или пак ироничну компоненту. За велику већину издвојених примјера, ако не и за све, може се оправдано претпоставити како неће постати дио општег лексичког фонда. У сваком случају, најбоље би било да чим прије постану језичке јединице које упућују на реалије из прошлости, а да се наша језичка слика свијета испуни љепшим, позитивнијим садржајима.

Пише: Горан Милашин, Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци

коментара

  • Поштовани, замолила бих за одговор на једно питање – како треба писати називе предмета у записнику у школском дневнику и у заглављу у вежбанци за писмени задатак?

    Хвала унапред.

  • Јуче чујем на неким вестима како би вакцинисани требало да буду позитивно дискриминисани и нешто ми код те синтагме не звучи како треба, јер дискриминација значи неко лоше означавање па је потпуно супротно од било чега што је позитивно. Какав је Ваш став по том питању?

    • Поштована, иако се дискриминација усталила у изразито негативном контексту њено основно значење (потекло још из латинског од глагола који значи „одвајати“) јесте свака врста неједнаког поступања или издвајања некога на основу неког својства, позитивна дискриминација постоји као термин и означава законом прописана већа права за припаднике националних мањина (користи се и у енглеском језику), а пандан јој је у Америци израз „афирмативна акција“ према коме се већа права при запошљавању или школовању дају Афроамериканцима.

  • Поштовани,
    Како је правилно написати/рећи: у Бањој Луци или у Бања Луци?
    Молим и за објашњење зашто је тако.

    • Ако назив града пишете као две речи, што сами Бањалучани раде, онда је датив/локатив Бањој Луци, дакле кроз падеже се мењају оба дела имена, а ако пишете као једну реч, што такође није неправилно и зависи од акцента, дакле Бањалука, датив/локатив је Бањалуци. Бања Луци не иде никако.

Оставите коментар