Реч лингвисте

Како се зову противници вакцинације?

Написао/ла Језикофил

Пишу: Марина Николић и Светлана Слијепчевић Бјеливук

У српској јавности већ неколико година води се прави медијски рат између званичне медицине и покрета који се противи вакцинацији. С обзиром на то да смо покрет, као и све његове активности и аргументацију увезли из западних земаља, преузели смо и речи које означавају присталице тог покрета. Како с увозом речи, изгледа, није лако као с увозом мишљења и ставова, појавило се много назива да означи противнике вакцинације: антивакцинаши, антивакцинери, антивакцинари, антиваксери, антивакциналисти и анивакционалисти. Па тако читамо у новинама да је „вакцинација у Војводини годинама све боља, али антивакцинаши јачају”, затим да је коначно „поднета кривична пријава против антивакцинера”, али сазнајемо да ипак „антиваксери нису од јуче, овај покрет већ годинама шири панику”, међутим бојазан је оправдана будући да „антивакциналисти побеђују”.

Као што видимо, није нормиран, а није се ни кроз праксу искристалисао најбољи израз за противнике вакцинације. Ако погледамо просту заступљеност, ситуација није много јаснија – наиме, антивакцинаши доминирају у медијима, новинама и телевизији, док на друштвеним мрежама фреквенција иде у корист антиваксерима. Занимљива је појава, да, вероватно, из потребе стилског варирања, у  једном тексту долази до употребљавања различитих назива, нпр. наслов је Кривичне пријаве против антивакцинаша, а у тексту На листи 43 антивакцинара нашао се и познати нишки имунолог.

Погледамо ли у Обратни речник српскога језика Мирослава Николића, наћи ћемо потврде за суфиксе -ар, -ер и -аш. Антивакцинаш би се тако сврстао у исти творбени модел ком припадају зеленаш, црнокошуљаш, батинаш и сл. Антиваксер и антивакцинер би се сврставали у творбени модел у ком се већ налази боксер, дизајнер, келнер, минер, пензионер. Суфиксом -ар добијени су, поред антивакцинара, и новинар, задужбинар, ветеринар, планинар… Овај суфикс је веома продуктиван у српском језику када је реч о називима занимања, али неретко се налази и у именицама које означавају присталице неког покрета, чланове удружења и сл., о чему сведочи Иван Клајн у својој монографији о творби речи: „Изван занимања у ужем смислу речи, -āр  може означавати људска бића по послу који тренутно или повремено обављају (стражар, позивар, анкетар, уводничар, записничар, отмичар), по начину остваривања зараде (надничар, дневничар, наполичар, печалбар, деоничар [дио-]), по омиљеном хобију (планинар, моделар, једриличар, алкар), по припадништву организацији, удружењу, покрету и сл. (задругар, заједничар, скупштинар, општинар, задужбинар, комунар, левичар [ље-], десничар), по месту становања (равничар, чергар, салашар, уличар, станар), по разним особинама, склоностима или начину живота (слободар, паничар, опс(ј)енар, беспосличар, доколичар, сплеткар, женскар [од поимениченог придева], курвар, коцкар [ова два би могла бити и од глагола], папучар [од фигуративног израза бити под папучом], суботар [онај који празнује суботу, тј. адвентиста] итд.), по болести од које неко болује (тифусар, падавичар), уз то многобројни грецизми који су имали старије облике на -ик: астматичар, реуматичар, паралитичар, склеротичар, сифилитичар, дијабетичар, епилептичар и сл.”

Суфикс -аш има стилски карактер и углавном сугерише да је у питању жаргонска реч или погрдан назив, те се тиме може објаснити зашто се у медијима употребљава овај облик, будући да је тенденција да се противници вакцинације јавно осуде. Антивакцинер и антиваксер имају страни суфикс -ер који није стилски обележен, већ само носи податак о имаоцу занимања, а речи с овим суфиксом углавном су дошле у српски језик из германских и романских језика, тако да је чак и проблематично говорити о њему као о посебном форманту у српском језику. Исто значење има и суфикс -ар, много чешћи код домаћих речи и врло продуктиван у извођењу имаоца занимања. У речи антивакциналиста такође се очитује страни суфикс (као у националиста, глобалиста, елитиста, на пример), којим се означава особа која се за нешто залаже, која служи некаквој идеји и сл., што значи да би антивакциналиста у значењу ’особа која се залаже за избегавање вакцинације’ била очекивана реч према уопштеним творбеним обрасцима. Доказ за то проналазимо у савременим дериватолошким истраживањима. Примера ради, Божо Ћорић у својој монографији из творбе речи наводи следеће о суфиксу -иста: „Велику значењску подгрупу чине деривати мотивисани апстрактним називима учења, идеја, доктрина, теорија, праваца, покрета, схватања и сл. којима је лице снажно привржено, које су објекат снажног интересовања лица (особе). Деривати ове скупине могу се обухватити парафразом: присталица (следбеник, поборник, приврженик) учења (теорије, правца…)”.

 Узимајући све наведено у обзир, сматрамо да је антивакциналиста, на основу резултата дескриптивне дериватологије, заснованих на традиционалним обрасцима за грађење назива присталица појединих праваца, неутрално и нормативно најбоље решење, док су антивакцинаш и антиваксер стилски обележени као жаргонски изрази. Међутим, увек треба имати у виду да се оказионално стварање речи догађа спонтано, по потреби, интуитивно, контекстуално, смислено, иако некада ван утврђених и задатих творбених образаца, што се нарочито испољава у случајевима када је потребно и стилски маркирати одређену реч, а посебно ако узмемо у разматрање и неформалну употребу језика, пре свега на друшвеним мрежама, која допушта, чак и подстиче језичку креативност, па и експеримент и каламбур.

Литература:

Клајн, Иван (2003).  Творба речи у савременом српском језику. Део 2, Суфиксација и конверзија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Институт за српски језик САНУ; Нови Сад: Матица српска.

Николић, Мирослав (2000). Обратни речник српскога језика.  Нови Сад: Матица српска; Београд: Институт за српски језик САНУ.

Ћорић, Божо (2008). Творба именица у српском језику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност.

1 коментар

  • Не разумем зашто је људима важно да скују једну реч за противнике вакцинације и при томе набуџе неки рогобатан израз. Зар не звучи много лепше, узимам пример из текста: „…наиме, противници вакцинације доминирају у медијима, новинама и телевизији, док на друштвеним мрежама фреквенција иде у корист противника вакцинације…“

Оставите коментар