Питање које је пристигло у редакцију Језикофила од редовног читаоца Шлагоја са планете Штрудласмакомгодисваком, иначе тамошњег председника Клуба љубитеља земаљских слаткиша и језичких пикантерија, бацило је лингвисте у размишљање.
Драги Језикофили, јављам се тужним поводом.
Својој сам жени за десету светлосну годишњицу хтео припремити чувени земаљски жути ролат са џемом од кајсија. Пронашао сам рецепт за кору и трудио се да испратим сваки корак, али авај! Неће па неће! Да ни не помињем колико сам тешко набавио нојева и крокодилска јаја, а знате да ни прашак за веш, с обзиром на високе температуре и општенудистичку праксу заједнице, овде не користимо. Очајан вам у прилогу овог писма прилажем проклети рецепт, а ви помагајте!
Жута кора што успети мора
Потребна је рукавица за рерну, да се не опечете кад вадите кору. Додајте четири кашике шећера. Жуманца иду у беланца. Укључите вентилатор у рерни. Разбијте четири кокошија јаја, не нојева нити крокодилска. Мало прашка за веш, у ствари, пециво, обавезно. Рерна на 375 фаренхајта, што је 190 целзијуса. Кад додате 4 кашике брашна, не мутите на највећој брзини, пашће пена од јаја. Измутите беланца у чврсту пену. Испеците. Пријатно!
Одговор хитно оформљене Радне групе за језичка питања у вези са унапређивањем нивоа успелости слаткиша читалаца:
Драги Шлагоје,
Уређеност је једна од кључних особина успешног разговора и разумевања. Саговорници који своје исказе обликују хаотично, двосмислено и непрецизно не издвајају се као омиљени. Поред тога што је врло важно да оно што кажемо буде сасвим довољно информативно, ни премало, ни превише, можда је још важније да оно што кажемо буде садржински адекватно организовано.
У организацији исказа, а и текста, подразумева се да се оно што је речено/написано после нечег другог и временски следи после тога, уколико није нарочито напоменуто да је след догађаја другачији. Ако, на пример, кажемо: Потребно је упалити рерну и ставити кору да се пече, подразумевамо да је прво потребно упалити рерну, а онда ставити колач да се пече, а не обрнутим редом. Ако би било потребно да се колач из неког разлога прво стави у рерну, па да се тек онда укључи рерна и подешава температура, то би било јасно експлицирано: Потребно је упалити рерну, а пре тога у њу ставити кору. Када нема напомене, присуство сукцесивности између делова исказа се подразумева. И ви сте ово правило примењивали читајући рецепт.
Поред поштовања правила о сукцесивности, важно је да се искази организују недвомислено, разумљиво и сажето. Овај несрећни рецепт је превише опширан чак и за биће са друге планете! А и добрано неуређен. Није ни чудо што Вам кора није успела иако сте имали све потребне информације, и више од тога! Ево преуређеног рецепта.
Жута кора што успети мора (у прагматици је фора!)
Укључите рерну на 190 степени са вентилатором. Раздвојте четири јајета на жуманца и беланца. У беланца постепено додајте 4 кашике шећера мутећи великом брзином масу у чврсту пену. У умућену пену додајте жуманца и мало прашка за пециво, а затим 4 кашике брашна, сада мешајући најмањом брзином. Хомогену смесу успите у подмазани плех. Пеците док не порумени. Пријатно!
Руководилац Радне групе:
Мср Александра Томашевић
[Рођена 1996. године. Основне и мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду, на Групи за српски језик и књижевност. Студент докторских студија на Филолошком факултету и стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација, од 2022. ангажована на Институту за српски језик Српске академије наука и уметности, на Одсеку за стандардни језик. Добитник награде „Доситеја” 2019. године. Добитник стипендије за изузетно надарене студенте 2020. године. Учествовала на више конференција за младе филологе. Пише и објављује радове који се баве савременим језиком, нормативистиком и методиком наставе српског језика. Заинтересована за истраживање савременог српског језика, нарочито у области морфологије, синтаксе, семантике и прагматике.]
