Реч лингвисте

Шта нам говори тишина?

Написао/ла Језикофил

Добра дикција веома је важна уколико својим говором желите да оставите позитиван утисак на саговорника. Уз основне елементе доброг говора, као што су правилан изговор гласова и акцената, одговарајућа реченична интонација, мелодија и ритам, један од важнијих елемената говора јесте пауза. Зашто су паузе важне и шта нам говори тишина?

Пауза је прекид у говору који нам помаже да истакнемо поједине делове реченице, да укажемо на то да је на одређеном месту завршетак реченице или смисаоне целине, али и да себи дамо простора да се сетимо неке речи или боље осмислимо наредну реченицу.

У лингвистици постоје различити типови пауза. Синтаксичке или логичке паузе  указују на одређене целине у говору, помажу нам да оно што говоримо буде смислено и појављују се, најчешће, тамо где би у тексту стајали зарез или тачка. Драмске паузе значајно доприносе стилизацији говора и изузетно су важне у уметничком обликовању текста, те се глумци, рецитатори и водитељи њима служе како би говору додали одређену стилску вредност и истакли важне делове текста. Хезитационе паузе лако можемо уочити слушањем емисија у којима говори више говорника, будући да оне настају када говорник из неког разлога оклева, када не може да се сети одређене речи, када покушава да формулише одговор, када жели да саговорнику понуди прилику да одговори или да се убаци у разговор. Паузе могу трајати свега неколико секунди, а понекад могу достићи и пар минута. Интересантно је да поједине паузе, које ми током говора не уочавамо, настају приликом изговора одређених гласова, а зовемо их акустичким паузама. На крају, иако пауза подразумева престанак говорења, утисак паузе може настати и променом јачине или темпа говора.

Поменуте паузе су неме паузе и одликује их прекид говора, односно ћутање. Насупрот њима, постоје испуњене паузе, попуњене одређеним садржајем, такозваним испуњивачима. Такви елементи говора засигурно су вам познати, будући да су широко распрострањени у језику, и то су: неуобличена вокализација (әәә::: шта мислите о томе?), која, нажалост, прати већину јавних наступа, потом дуљење вокала (Дааа.) и појава поштапалица (овајмислимзначи, па итд.). Испуњивачи нарушавају правилност говора и указују на недовољно увежбаног говорника, те их је, уколико желимо да поправимо свој говор и целокупну дикцију, неопходно избећи или заменити паузама. Паузе су много бољи избор од поштапалица или брзоплетог, недовољно осмишљеног говора. Тишина током говора, стога, може бити веома пожељна.

/ Уколико кликнете на тип паузе који вас интересује, можете послушати снимак који илуструје паузе о којима је реч и покушати да их пронађете. /

пише: мср Јована Иваниш

Институт за српски језик САНУ

Литература:

Јелица Јокановић-Михајлов, Акценат и интонација говора на радију и телевизији, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2013.

Дејан Средојевић, Дикција: о гласу, гласовима, акценту и прозодији у српском језику, Нови Сад: Филозофски факултет, 2022.

Оставите коментар