Док се у јавном простору између правника, лингвиста и феминисткиња (јесте ли приметили да је само овде -киња?) воде расправе о облигаторности суфикса или пак о облигаторности Закона (као да се о томе може расправљати) о родно осетљивом језику, медији не престају са дегутантним извештавањем о разводу Хариса и Мелине Џиновић. Погледајмо само неке од наслова последњих дана:
Знали смо да Мелина шврља, Мелина ме је варала годинама, Узела је сав новац и накит и нестала, Мелина Џиновић је у петој деценији права бомба, Никаква је жена, искористила ме је због пара, Харис Џиновић сазнао ко је фудбалер с којим га је варала Мелина
Како се на овој страници првенствено бавимо језиком, фокус са морално и етички упитног уплитања у осетљиво питање развода скрећемо на дискурсно и језичко питање: како се гради стереотип према жени која се разводи. Чак и из неколико насумично одабраних наслова очитава се следеће:
а) жена се представља једнодимензионално, њено тело и сексуалност су у фокусу и у обавезној корелацији с годинама, што повлачи и императив доминације физичке лепоте над осталим факторима у процени: Мелина Џиновић је у петој деценији права бомба;
б) жена која је оставила мужа је варалица (ово је еуфемизам за стварну импликацију коју поједини наслови повлаче): Знали смо да Мелина шврља, Мелина ме је варала годинама, Харис Џиновић сазнао ко је фудбалер с којим га је варала Мелина;
Неки од наслова су, као што видимо, интонирани као исповести како би били уверљивији. Међутим, није довољно да то буду квазиисповести главних актера, већ се, ради убеђивања, укључују и други.
в) жена се представља као материјалиста, у мушкарцу види извор финансирања својих прохтева: Узела је сав новац и накит и нестала, Никаква је жена, искористила ме је због пара.
На крају, ако вам понешто из овога текста делује као грубо претеривање, проверите, можда сте се десензитивисали, јер смо, нажалост, у медијском простору одавно нормализовали родне стереотипе и неосетљив језик о осетљивим темама. Толико да је од примене Закона далеко горе ово безакоње.
пише: др Светлана Слијепчевић Бјеливук
