Поред потребе да се осећамо као припадници друштва које други примећују, вреднују и воле, свако од нас настоји да га други доживљавају као слободног и самосталног, те да га, као таквог, поштују. Како се људске психолошке тежње често огледају у језику, прагматика говори о томе да свако од нас има свој образ, а да у комуникацији добронамерни саговорници настоје да једни другима тај образ и чувају, да се међусобно не угрожавају како би успешно комуницирали.
У првом тексту на тему учтивости говорили смо о позитивном аспекту образа и стратегијама које говорници користе да би остварили оно што желе, а да притом не оштете саговорника, не удаље га од себе и не учине да се осећа као да не припада заједници. Међутим, потреба да се човек истовремено доживљава и као члан заједнице, и као самосталан и слободан, доводи до тога да се у успешној комуникацији примењују и стратегије негативне учтивости. Поред позитивног, у разговору се мора чувати и саговорников негативни образ.
Тако, уместо да кажемо: Дај ми чашу воде, с циљем да умањимо наметање и улажење у саговорников простор командујући му, кажемо: Можеш ли да ми додаш чашу воде?, па и: Молим те, ако можеш, да ми додаш чашу воде, цркох жедан! Иако постављање питања професору сигурно траје дуже од секунде, толико се трудимо да умањимо своје наметање да кажемо: Професоре, имате ли секунд за мене? Персирамо, извињавамо се, питамо за могућност да можда, евентуално, ако није проблем, неко, не оде, него само скокне до продавнице за један, не хлеб, него хлебић. Тако чувамо саговорников негативни образ, тако га не угрожавамо и показујемо да га ценимо. У успешној комуникацији, дакле, непрестано тактизирамо уз помоћ језичких средстава, узимајући у обзир многе психолошке и социолошке аспекте.
Док не загусти. А онда је сасвим у реду бити грубо изричит. У хитним ситуацијама се директно захтева, командује и упозорава: Пази! Дај ми руку! Бежи! Кад је у питању жива глава, нема се времена за стратегије, тактизирање, чување образа и јавне слике о себи и другима.
И коначно, када размотримо основне елементе учтивости на језичком плану, постаје јасно зашто нам је забаван исказ који је и у наслову овог текста: позитивно учтиво драга у комбинацији са негативно учтивим персирањем, па све зачињено императивом, као одликом грубе изричитости, производе један неспретан и помало комичан каламбур учтивости.
Мср Александра Томашевић
[Мср Александра Томашевић Рођена 1996. године. Основне и мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду, на Групи за српски језик и књижевност. Студент докторских студија на Филолошком факултету и стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација, од 2022. ангажована на Институту за српски језик Српске академије наука и уметности, на Одсеку за стандардни језик. Добитник награде „Доситеја” 2019. године. Добитник стипендије за изузетно надарене студенте 2020. године. Учествовала на више конференција за младе филологе. Пише и објављује радове који се баве савременим језиком, нормативистиком и методиком наставе српског језика. Заинтересована за истраживање савременог српског језика, нарочито у области морфологије, синтаксе, семантике и прагматике]
